Razmatranje
Isus je po svom običaju krenuo u Getsemanski vrt pomoliti se. Želio je biti zajedno sa svojim nebeskim Ocem. Tražio je od njega snagu i utjehu. Večer prije svoje muke osjetio je na svojim leđima svu težinu grijeha i zla koje će se uskoro kao križ spustiti na njegova ramena. Isusa je tu dovela njegova ljubav. Ljubav prema nama tjera mu i krvavi znoj na čelo. Kolika je to ljubav! Tolika da od njega sve zahtijeva. Isus traži pomoć od Oca.
Čitanje (Lk 22,39-45)
Tada iziđe te se po običaju zaputi na Maslinsku goru. Za njim pođoše i njegovi učenici. Kada dođe onamo, reče im: "Molite da ne padnete u napast!" I otrgnu se od njih koliko bi se kamenom dobacilo, pade na koljena pa se molio: "Oče! Ako hoćeš, otkloni ovu čašu od mene. Ali ne moja volja, nego tvoja neka bude!"
A ukaza mu se anđeo s neba koji ga ohrabri. A kad je bio u smrtnoj muci, usrdnije se molio. I bijaše znoj njegov kao kaplje krvi koje su padale na zemlju. Usta od molitve, dođe učenicima i nađe ih snene od žalosti.
I moji osobni grijesi natjerali su Isusu krvavi znoj na čelo. Koji mu je moj osobni grijeh bio i jest najteži? Kad se Isus našao u smrtnoj tjeskobi, kaže Sveto pismo: "...još je jače molio." Kad mije teško komu se najprije obraćam: Bogu ili utjehu i pomoć tražim kod drugih? Jesam li zaista našao utjehu i pomoć izvan Boga?
Kratka šutnja...
Molitva: Drugo otajstvo Krunice Predragocjene Krvi